Питање "Како се још зове poker са четири карте?" тражи кратак преглед стола. Poker са три карте и poker са четири карте нису игре против других гостију, већ против дилера и табеле исплата. Нема блефа ни читања противника: бира само да ли наставља руку или одустаје. Стога су правила кратка, а цену игре чине две ствари, исплате на табели и дисциплина играча после лоше серије.
Како се игра poker са четири карте? Играч прима пет карата и задржава најбоље четири, а дилер добија шест и од њих слаже своју најјачу четворку. После гледања карата играч одустаје или диже улог на један до три антеа. Квалификације дилера нема, па свака рука иде до краја, а нерешен исход добија играч. Како се још зове poker са четири карте? За столовима најчешће остаје изворни енглески назив, а на српском се описује као poker са четири карте против дилера, да се не меша са pokerom међу играчима.
Уз poker са три карте стоји и опклада пар плус, која плаћа за пар или јачу руку играча, без обзира на дилера. Она је независна од главне игре и има своју табелу исплата, која се разликује од сале до сале. Poker са четири карте има сличну посебну опкладу, која плаћа за пар асова или јачу руку. На обе споредне опкладе кућа има већу предност него на главним, па се играју ситно или се прескачу.
По руци poker са три карте, јер карипски има предност куће око пет одсто; али бржи темпо доноси више руку на сат, па и већи трошак вечери.
Са дамом, шестицом и четворком или јачом руком; уз ту границу предност куће на главним улозима остаје око три одсто.
Играч ставља анте и добија три карте лицем надоле, као и дилер, па после гледања одустаје или додаје улог за игру исте висине.
Само анте; одустајање са руком испод границе је део правилне игре, а не грешка, па га вреди прихватити мирно.
Отприлике једном у четиристо шездесет дељења, а пар или боље у свакој четвртој руци, па се граница губитка одређује унапред.