Појам "све врсте pokera" тражи кратко поређење столова. Све врсте pokera деле исто рангирање руку, али не и истог противника за столом. У сали за poker играчи се боре једни са другима, а кућа од тога живи кроз провизију. За казинским столом противник је дилер, а правила даје табела исплата. Та разлика одређује шта играч може да научи, колико игра кошта и где је вештина заиста вредна.
Провизија куће у pokeru наплаћује се само у играма међу играчима. Казино тада не игра против гостију, него од сваког пота узима мали проценат, најчешће неколико одсто до одређеног износа, или наплаћује време за столом по сату. У играма против дилера нема провизије, јер кућа зарађује преко табеле исплата. За играча то значи да у pokerskoj сали вештина може да победи провизију, а за казинским столом ниједна стратегија не надјачава предност куће.
Све врсте pokera деле се у две породице. У једној су игре међу играчима: тексас холдем, омаха и студ, где се добија против других људи за столом. У другој су игре против куће: карипски poker, poker са три и са четири карте, мисисипи студ и ultimate тексас холдем. Те игре имају сталну табелу исплата и предност куће, па вештина у њима само спушта цену, док у првима може да донесе и добитак на дуги рок.
Неке сале за poker наплаћују време по сату уместо процента од пота, а за казинским столом ниједна стратегија не надјачава предност куће.
Само за јаку руку играча, од кенте навише, па блинд често остаје нерешен чак и када играч победи дилера.
Пар од шестице до десетке враћа улог, а пар жандара или јача рука доноси добитак; дилерове руке нема, игра се само против табеле.
Игре међу играчима, као тексас холдем, омаха и студ, и игре против куће, као карипски poker, мисисипи студ и ultimate тексас холдем.
Три или четири пута анте; после флопа улог је два пута анте, а после последње две заједничке карте једном, и ко уложи рано, даље само гледа.
Као забава да, али улог по руци лако нарасте до десет антеа, јер се пре сваког отварања може додати један, два или три антеа.