Pojam "sve vrste pokera" traži kratko poređenje stolova. Sve vrste pokera dele isto rangiranje ruku, ali ne i istog protivnika za stolom. U sali za poker igrači se bore jedni sa drugima, a kuća od toga živi kroz proviziju. Za kazinskim stolom protivnik je diler, a pravila daje tabela isplata. Ta razlika određuje šta igrač može da nauči, koliko igra košta i gde je veština zaista vredna.
Provizija kuće u pokeru naplaćuje se samo u igrama među igračima. Kazino tada ne igra protiv gostiju, nego od svakog pota uzima mali procenat, najčešće nekoliko odsto do određenog iznosa, ili naplaćuje vreme za stolom po satu. U igrama protiv dilera nema provizije, jer kuća zarađuje preko tabele isplata. Za igrača to znači da u pokerskoj sali veština može da pobedi proviziju, a za kazinskim stolom nijedna strategija ne nadjačava prednost kuće.
Sve vrste pokera dele se u dve porodice. U jednoj su igre među igračima: teksas holdem, omaha i stud, gde se dobija protiv drugih ljudi za stolom. U drugoj su igre protiv kuće: karipski poker, poker sa tri i sa četiri karte, misisipi stud i ultimate teksas holdem. Te igre imaju stalnu tabelu isplata i prednost kuće, pa veština u njima samo spušta cenu, dok u prvima može da donese i dobitak na dugi rok.
Neke sale za poker naplaćuju vreme po satu umesto procenta od pota, a za kazinskim stolom nijedna strategija ne nadjačava prednost kuće.
Samo za jaku ruku igrača, od kente naviše, pa blind često ostaje nerešen čak i kada igrač pobedi dilera.
Par od šestice do desetke vraća ulog, a par žandara ili jača ruka donosi dobitak; dilerove ruke nema, igra se samo protiv tabele.
Igre među igračima, kao teksas holdem, omaha i stud, i igre protiv kuće, kao karipski poker, misisipi stud i ultimate teksas holdem.
Tri ili četiri puta ante; posle flopa ulog je dva puta ante, a posle poslednje dve zajedničke karte jednom, i ko uloži rano, dalje samo gleda.
Kao zabava da, ali ulog po ruci lako naraste do deset antea, jer se pre svakog otvaranja može dodati jedan, dva ili tri antea.