Наслов "правила за крупијеа" доводи до стола. Један шпил користе poker, blackjack и бакара, али са различитим циљем. У pokeru играч пореди руке са осталима, у blackjacku стаје против крупијеа, а у бакари тек бира страну. Правила су једноставна, јачина карата се савлада за једно вече, а дилема да ли је poker коцкање добија два одговора. Како играти без скупих грешака, показује већ избор игре.
Blackjack правила могу да стану у неколико реченица. Циљ је збир ближи броју двадесет један него збир крупијеа, без преласка преко њега. Карте од две до десетке носе своју вредност, слике носе десет, а ас један или једанаест. Сваки играч бира да ли узима још карту или стаје, а може и да удвостручи улог или подели пар. Крупије увек узима по строгом правилу до 17, па никад нема избора који би умео да искористи. Кућа ипак задржава малу предност.
Како се игра бакара описује се краће од свих игара за столом. Гост бира да ли улаже на страну играча, на банкара или на изједначење, а ту се све његове одлуке исцрпљују. Крупије даје две карте свакој страни, а трећа карта долази само по фиксној табели. Побеђује збир ближи деветки, а десетке и слике вреде нула. Код банкара је ивица куће најнижа, зато се на његов добитак плаћа провизија. Нерешено доноси више, а ређе долази.
Игра се против других људи, а не против куће, па одлуке мењају исход; казино тада узима само провизију од пота.
У blackjacku и бакари кућа задржава предност, а само у pokeru играч седи против људи, па граница губитка важи за сваки сто.
Збир ближи двадесет један од збира крупијеа, без преласка; крупије вуче по строгом правилу до седамнаест и нема избора.
По закону јесте, јер се игра за новац, а исход зависи и од случаја; и најбољи играч губи серије руку, па буџет важи увек.
Карте од две до десет носе своју вредност, слике вреде десет, а ас један или једанаест, како играчу боље одговара.
Само да ли улаже на играча, на банкара или на нерешено; после тога крупије дели, а трећа карта долази по фиксној табели.